Lijeve priče

Bila su dva dječaka Adi i Fari. Oni su bili braća. Otac im je pričao priče, koje se nikada nisu desile. Dok je otac Adiju i Fariju pričao priče majka je bila u pozorištu. Djeca su rekla da im otac priča i da će oni zaspati. Nisu htjeli da operu noge i zube, pa im je otac nastavio pričati svoje izmišljene priče. Pričao je kako Adi ima mamu a Fari tatu i obratno, jer mama je glumila u pozorištu a tata kući. Djeci je bilo dosadno i rekli su ocu da počne nešto drugo da priča, a otac je rekao da upale radio i da slušaju. Rekli su da neće. Otac ih je ubjeđivao da je to bolje i modernije, ali oni nisu htjeli, htjeli su slušat oca. Djeca su ga požurivala da im što brže ispriča neku od njegovih izmišljenih priča. Počeo je pričati da baka ima koku a dedo horku... Djeca su rekla da nastavi on je rekao da ne može jer je njegov glas ružan a ziketov lijep, zike je bio radio. Djeca su uporno htjela da im otac priča i on je na kraju to i uradio...