Dukat Kruška

DUKAT KRUŠKA - odlomak
Mama se vratila sa pijace. Osim povrća, kupila je i krušaka. Kruške su blistale kao dukati, mirišući na šapat, na zagrljaj.
Mama ih je oprala i stavila u posudu za voće. Seka, djevojčica iz komšiluka, sa kojom sam se često igrao, uzela je jednu i počela da jede.
- Uuuu... što su ukusne! - kazala je. - Hajde i ti probaj jednu.
- Ja ih više volim gledati - odgovorio sam.
- Kruške su da se jedu, a ne da se gledaju. Ako ih ne pojedemo, brzo će uvenuti i onda će biti beskorisne.
- odgovori Seka i iz posude uze još jednu.
Ja sam se dugo dvoumio. Da budem iskren, bilo mi je žao da pojedem bilo koju krušku jer sam ih želio
gledati. Sjeo sam na kauč i posmatrao kruške.
U jednom trenutku mi se učini da se jedna kruška smije, čak da mi namiguje.
To me zbunilo. Široko sam otvorio oči, naćulio uši.
Opet vidim isto što i maloprije.
Uzmem krušku namigušu i sa njom iziđem na balkon. Sjednem za sto, krušku stavim na sredinu i posmatram je.
Utom se kruška nasmijesi i progovori:
- Ja sam potomak Dukat kruške.
- Gle, kruška koja govori!? Uz to još i Dukat kruška. Jedno vrijeme sam ćutao, a onda kazem kruški:
- Kod nas se dukati prave od zlata, a ne od krušaka.....